Идеја пројекта “Вокална пракса жена у Призренској Гори” је публиковање студије о традиционалном певању жена у Призренској Гори, као и публиковање аудио издања са теренским снимцима из овог краја.
Истраживачки процес који је спровела мр Сања Ранковић, започео је 1992. Године и био је део пројекта Географског института САНУ “Српске жупе на Косову – ГОС”. Додатну помоћ пружила је и Вукова Задужбина. У току 1993. године мр Сања Ранковић је дипломирала на тему “Индивидуално и колективно у вокалној пракси жена у Призренској Гори” у класи др Драгослава Девића. Музички материјал, који је прикупљен током истраживања, стајао је готово две деценије на магнетофонским тракама и постојала је оправдана бојазан од пропадања грађе. На конкурсу који је објавило Министарство за културу Републике Србије 2011. године, Етнолошко-антрополошко друштво Србије је конкурисало са предлогом да се дигитализује грађа мр Сање Ранковић и отпочне са процесом припреме за штампу и публиковање. Захваљујући срествима добијеним од Министарства Републике Србије завршена је дигитализација и припремљен је мастер у трајању од 57 минута и 57 секунди.
Од укупног музичког материјала за диск су одабране 24 нумере из различитих горанских села (Враниште, Рестелица, Брод, Љубовиште, Орћуша, Радеша, Рапча и др.). Музички примери су хетерогени и изабрани су као парадигме вокалног, инструменталног и вокално-инструменталног извођења. Сви музички примери су обједињени једнинственим називом диска “Врбице, врбо зелена”, који је одабран према истоименој ђурђевданској песми. Аудио издање ће пратити научни текст о певању у Гори, као и текстови песама са коментарима који ближе одређују сваки напев и превод на енглески.
Научна студија под називом “Вокална пракса жена у Призренској Гори” биће утемељена на музичкој грађи која се односи на певачку праксу жена и садржи напеве различите жанровске припадности: свадбене, успаванке, ђурђевданске, божићне итд. Музичка грађа подразумева вокалну праксу која је углавном двогласна и већину примера чине песме старије сеоске праксе, односно песме “на глас” хетерофоне фактуре. Њигхова особеност, у односу на сличне напеве у другим областима, је тонски низ и однос првог и другог гласа који се реализује тако што први глас изводи вишу деоницу од другог. Поред певања “на глас”, биће приложене и песме које се изводе из игру и пратњу даира. Транскрипције музичких примера представљаће прилог на основу кога је реализована научна опсервација. Све транскрипције биће исписане у компјутерском програму SIBELIJUS. У оквирима текста биће обрађене савремене етномузиколлошке теме које се тичу покретања родног питања, проблематизације појма музички идентитет и подцртавања особености вокалног израза Горе.