О друштву

Етнолошко друштво Србије основано је 1977. године, са идејом да обједини научно-истраживачки и стручни рад у области етнологије. Ово је подразумевало организовање теренских истраживања, које су обављали етнолози запослени у различитим институцијама културе и научно-истраживачко-образовним организацијама, као студенти етнологије.
Године 1978. Друштво је почело са издавањем часописа Етнолошке свеске, у којима су били објављивани резултати ових истраживања и актуелне информације из струке.
Задатак Друштва био је и посао везан за унапређење струке, њену бољу јавну презентацију и афирмацију.
Године 1990. Друштво је променило назив у Етнолошко-антрополошко друштво Србије, али је, на жалост, ускоро престало са активним радом.

Етнолошко-антрополошко друштво је обновљено у новембру 2008. године. На Скупштини Друштва, за председника је изабрана др Александра Павићевић, тада научни сарадник у Етнографском институту САНУ, а за председника Извршног одбора  друштва др Милош Миленковић, у то време доцент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Извршена је нова  формално-правна регистрација Друштва, а до краја 2010. године обновљено је издавање часописа, који је такође преименован у Етнолошко-антрополошке свеске, постављена је основа и започета израда дигиталне базе података културне баштине Републике Србије и одржане су две научне конференције о актуелним проблемима из области културе и науке.

У 2011. години одржана је редовна Скупштина друштва, изабрано је ново руководство и извршена је обавезна пререгистрација удружења. Председник Друштва је др Данијел Синани, редовни професор на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, а Снежана Ашанин из Народног музеја у Чачку је председник Извршног одбора. Секретар Друштва је мр Милош Матић из Етнографског музеја у Београду. У 2011. и 2012. години, Друштво је наставило извођење пројеката и издавање часописа, као и рад на популаризацији Друштва и етнологије и антропологије уопште.

Друштво не поседује своје просторије и опрему. У овом смислу, логистичку подршку пружају Етнографски музеј у Београду, Етнографски институт САНУ и Одељење за етнологију и антропологију Филозофког факултета у Београду.